Rakija ima posebno mesto u srpskoj tradiciji, simbolizujući radost, tugu i lečenje. Najpoznatija je šljivovica, ali se pravi i od dunje, kruške, maline, kajsije, grožđa, kao i od lekovitih biljaka poput kleke i oraha.
 

Rakija je nezaobilazni deo srpskog gostoprimstva, a dočekivanje gostiju bez nje se smatra lošim manirima. U seoskim sredinama često se nezvanično proizvodi i prodaje, pa će vas pravi domaćin verovatno obradovati flašom svoje rakije.
 

Reč "rakija" potiče od turske reči "raki," dok se njen koren može naći u arapskoj reči "araq," koja označava znoj i vino. Iako nema preciznih podataka o njenom poreklu, smatra se da su Arapi prvi proizvodili slične alkoholne napitke, dok se rakija u Srbiji učvrstila u 17. veku.
 

Ubrzo je postala omiljeno piće među vladarima i elitom, stekavši svetsku reputaciju kao izuzetno kvalitetno piće. Danas je rakija dostupna svima, od najsiromašnijih do najbogatijih. U 21. veku, iako je suočena s konkurencijom raznih alkoholnih pića, strastveni ljubitelji rakije i dalje je proizvode i konzumiraju.
 

Ako niste vešti u ispijanju rakije ili želite da saznate više, evo saveta:

1. Izaberite dobru rakiju. Kvalitet je ključan; loša rakija (poznata kao "brlja") može izazvati loše osećaje i mamurluk.

2. Uživajte u meze. Pijenje rakije na prazan stomak nije preporučljivo. Preporučuje se uživanje u hrani, poput slanine, uz rakiju.

3. Temperatura je bitna. Rakija se najbolje pije na sobnoj temperaturi, između 14 i 20 stepeni. Hladna rakija može izgubiti svoju aromu i ukus.
 

Uživajte u rakiji s prijateljima i pesmom, a svaka čaša biće još lepša!